Godišnji izveštaj Solidarne kuhinje

Našli smo malo vremena da sednemo i sumiramo godinu iza nas, da vidimo šta smo sve zajedno radili, na koje probleme smo ukazivali i kako smo ih rešavali. Važno nam je da naglasimo da smo rasli, kako u broju ljudi koji čine solidarnu mrežu koju gradimo, tako i idejno i politički. Trenutno u radu Solidarne kuhinje učestvuje gotovo 300 aktivista, kao i stotine solidarnih sugrađanki i sugrađana koji uplaćuju novčane donacije. Mreža solidarnih aktivistkinja i aktivista koji čine Solidarnu kuhinju tokom 2021. godine pripremila je i sa najugroženijim sugrađanima podelila gotovo 23 hiljade toplih obroka, salata, stotine kilograma voća, jogurta, sokova…  Osim toga, kako su nam kapaciteti porasli trudili smo se da uz gotovo svaki nedeljni ručak imamo i dezert. Tokom prethodne godine uspeli smo da skućimo Solidarnu kuhinju! Rast organizacije vidi se i u raznovrsnijem i obogaćenijem kuvaru – recepte Solidarne kuhinje čini spoj svih naših recepata, malih kuhinjskih caka i tajni koje je svako od nas doneo sa sobom, koji kada se spoje čine da jela budu savršena i spremljena sa mnogo ljubavi. 

Sada već možemo reći da smo majstorice i majstori pasulja i paste bolonjeze, a i krčkanje gulaša nam sve bolje ide, a iskoristićemo ovu priliku da se podsetimo šta smo sve kuvali osim ova tri specijaliteta.

Godinu smo počeli srnećim gulašom u vinu, sarmama i svadbarskim kupusom, a u nastavku godine pripremali smo i đuveč, ribu, grašak, slatki kupus, pilav, pastu sa sirom, proso sa sosom od leblebija, ćufte i pljeskavice sa pireom, juneći paprikaš, boraniju, zapečeni krompir sa piletinom i pavlakom, lazanje, gulaš od pečurki, piletinu sa povrćem i kuskusom, potaž od bundeve, kao i famoznu pastu sa lososom. Sa sugrađanima smo delili i sočivo, pastu sa piletinom u belom sosu, krompir paprikaš, pite sa sirom i mesom, rižoto sa tofuom, kobasice sa pireom, falafele i pastu sa pečurkama, a za dezert je bilo raznih slatkiša – kolači od limuna i banana, čokoladni mus, ali i stare dobre ledene kocke, kolač sa višnjom, urmašice, kiflice, sutlijaš i rozen torta.

Osim toga što volimo da pričamo o jelima koja pripremamo i koliko su nam važni ti recepti koji su nastali zajedničkim radom, mnogo je važnije da ukazujemo na probleme i uzroke zbog kojih Solidarna kuhinja i slične organizacije moraju da postoje.

Tako su glavne teme u našim postovima i javnim obraćanjima ukazivale na to kako je siromaštvo sve veće i da sve manje ljudi može da se oslanja na svoj rad da bi obezbedili uslove za život – a rad je jedino na šta mogu da se oslone. Kriza gladi u svetu nije posledica nemogućnosti proizvodnje hrane za sve, već sistema kojem je bitniji profit od života, zdravlja i dostojanstva onih koji zavise od svog rada. Država pokazuje svoju ulogu u ovakvom sistemu dodatno  otežavajući položaj radnica i radnika, što skandaloznim izmenama zakona koji je poznat kao zakon o sezonskom radu kojim bi se praktično legalizovao rad na crno, što svojim politikama prema domaćim poljoprivrednicima, bez plana o otkupu i izvozu, kao i visinom minimalne plate koja ne pokriva ni minimalnu potrošačku korpu. Konačno,, nakon višedecenijskog rada u uslovima koji su iz godine u godinu postajali sve gori, ostaje , sramno mala penzija od koje se ne može preživeti.

Institucije su zakazale i u radu sa najugroženijima, pa tako oni koji su u situaciji beskućništva nemaju ni dokumenta, čime im je uskraćena i zdravstvena i socijalna zaštita, pristup pijaćoj vodi u gradu je ograničen, a ukazivali smo i na probleme Zakona o socijalnoj zaštiti. Mnogo ljudi koji dolaze po obrok u Solidarnu kuhinju tu su jer rade nesigurne poslove koji su posebno pogođeni krizom.

Bilo nam je važno da tokom prethodne godine sa vama podelimo i kako funkcionišemo – zašto kuvamo navodno skupu hranu, zašto nam je važno udruživanje solidarnih sugrađana, kako se finansiramo, zašto ne prihvatamo donacije fondacija i firmi i zašto smatramo da je važno da se pravi razlika između humanitarnog rada i solidarnosti.

Kako solidarnost ne zna za rasu i veru, podsećali smo na situaciju u kojoj žive izgbeglice i migranti poslednje izbegličke krize koja traje gotovo celu deceniju, ali i o odnosu države i društva prema izbeglicama iz ratova koji su devedesetih godina razarali teritoriju bivše Jugoslavije i uslovima u kojima oni i dalje žive.

Osim svih redovnih aktivnosti Solidarne kuhinje koje smo pobrojali, ovu godinu ćemo verovatno pamtiti i po nezapamćenim robovlasničkim uslovima u kojima su radnici zaposleni na izgradnji fabrike LingLong u Zrenjaninu, ali i solidarnosti i otporu koji je pružen kako bi se neljudski tretman zaustavio. Aktivisti i aktivistkinje Solidarne kuhinje su sa drugim srodnim organizacijama danima i nedeljama nosili pakete hrane, odeće i drugih potrepština radnicima koji su bili zarobljeni i tretirani kao robovi i pomagali im da povrate svoja prava.

Iako nam nije praksa da prihvatamo nagrade i priznanja, nekoliko ovogodišnjih nismo mogli da odbijemo jer smo smatrali da su oni koji su ih dodeljivali prepoznali suštinu Solidarne kuhinje, pa smo ih prihvatili u ime svih solidarnih sugrađanki i sugrađana, a imali smo i priliku da otvorimo jedan festival.

Drago nam je da zajedno gradimo mrežu solidarnosti i da se zajedno borimo za pravednije i jednakije društvo, za društvo koje će brinuti o najranjivijima među sobom i zajedno širiti ideju zajednice i solidarnosti.

Ako još uvek niste, postanite deo naše aktivističke mreže – bilo da želite da kuvate, delite hranu ili je razvozite, javite nam se na društvenim mrežama. Veliki deo Solidarne kuhinje čine i oni koji donacijama potpomažu kuhinju, tako da, ukoliko ste u mogućnosti novac možete uplatiti na račun 160-6000001211075-56 , primalac Solidarna kuhinja kao i na https://www.paypal.me/solidarnakuhinja

Solidarnost, a ne milostinja!

4.7 18 votes
Article Rating
Subscribe
Obavesti me o
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x
Scroll to Top