Solidarna kuhinja: Nedeljni izveštaj, 17. oktobar 2022.

Niski iznosi penzija i rizik od siromaštva su neke od tema koje smo pominjali u izveštajima. Skorašnji predlozi Fiskalnog saveta koji se tiču državnog programa za socijalnu zaštitu dotakli su se, između ostalog, dostupnosti i svrhovitosti dečijeg dodatka i novčane socijalne pomoći namenjene starim licima.

Stopa nejednakosti i rizika od siromaštva, koja u Srbiji iznosi 21.7%, znatno premašuje evropski prosek (oko 16%). Deca do 18 godina su najugroženija grupa – svako četvrto dete u našoj zemlji je u riziku od siromaštva. Uz svu pompu koju su obećanja o šestocifrenoj jednokratnoj pomoći porodicama sa decom izazvala, Fiskalni savet ukazuje na to da je dečiji dodatak još uvek duplo manji od relativne granice siromaštva za decu. Iznoseći tek nešto preko 3.500 dinara mesečno, on nikako ne može da ispuni svoju svrhu – pomoć roditeljima u odgajanju dece, kao i u borbi sa njihovim materijalnim stanjem.

Pored samog iznosa, problem je i dostupnost dečijeg dodatka. Naime, dečiji dodatak dobijaju samo domaćinstva čija primanja po članu ne prelaze 10.707 dinara, dok političari izjavljuju kako sa 40.000 dinara mogu preživeti “nekoliko dana”. U isto vreme, predstavnici istog sistema veruju da četvoročlanoj porodici uz ovaj iznos dečiji dodatak nije potreban. Kao rezultat, procenjuje se da tek svako peto dete u našoj državi prima dodatak. Tako, i uz predloge Fiskalnog saveta vezane za povećanje dečijeg dodatka i proširenje kriterijuma za njegovo dobijanje, sistem naše najmlađe prepušta sposobnosti i volji građana.

Predlog Fiskalnog saveta se takođe osvrće na ugroženost starih lica, naročito onih čiji prihodi ne pokrivaju osnovne životne potrebe. U prethodnim izveštajima smo pominjali poljoprivredne penzionere i lica u ruralnim sredinama, koji uprkos izuzetno niskim primanjima ne ispunjavaju kriterijume za dobijanje socijalne pomoći. Uslovi poput posedovanja do jednog hektara zemljišta ili jedne sobe po članu porodice onemogućavaju velikom broju već ugroženih ljudi (oko 37.000) da dođu do preko potrebne pomoći. Kada se tome doda i podatak da država ne nudi nikakve poreske olakšice za izdržavane članove porodice, socijalna pomoć nam deluje više kao privilegija, nego nužna podrška.

Pre nego izdaci za vojsku i odbranu države, smatramo da bi budžet za  najugroženije  trebalo da bude nešto što ima smisla za roditelje i penzionere. Sve ovo govori u prilog tome da država nikada neće na prvo mesto staviti naše potrebe. Zato smatramo da jedino kroz samoorganizovano delovanje možemo da adresiramo i rešimo probleme koji se tiču svih nas.

Dok sistem i ljudi sa pozicija moći odlučuju o tome koliko je novca potrebno za život, naš obrok može dobiti svako ko po njega dođe. Solidarna kuhinja je tokom prethodne dve nedelje podelila 990 obroka graška, pasulja, gulaša, boranije i falafela, kao i 94 mesna nareska. Zasladili smo se štrudlicama i kolačima. 

Solidarnost, ne milostinja!

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Obavesti me o
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
Scroll to Top