Od svog nastanka, Solidarna kuhinja funkcioniše na principima uzajamne pomoći i horizontalnog organizovanja i složni smo oko toga da ne sarađujemo sa kompanijama, političkim strankama, državnim institucijama i nevladnim organizacijama, kao i da smo više od projekta ili hobija. Pojava na koju bismo ovom prilikom da se osvrnemo jesu česti pokušaji uključivanja Solidarne kuhinje u akcije koje se smatraju društveno odgovornim poslovanjem (DOP). U nastavku pojašnjavamo zašto na njih najčešće ne pristajemo i zašto ih ne vidimo kao dobar način praktikovanja solidarnosti.
Društveno odgovorno poslovanje čine poslovne prakse, od zapošljavanja i organizacije posla do sprovođenja posebnih projekata, koje za cilj imaju pozitivan uticaj na zajednicu. Često uključuju doniranje novca i drugih sredstava, kao i volontersko pružanje usluga ili oslobađanje vremena zaposlenih za neke akcije ili projekte.
U slučaju Solidarne kuhinje, pozivi na saradnju koje obično dobijamo od kompanija, nevladinih organizacija i udruženja uključuju kuvanje hrane u našim prostorima preko tim bilding aktivnosti, doniranje novca ili namirnica, ili da mi preuzmemo i podelimo hranu koja nije pojedena na nekom događaju koji su organizovale organizacije koje nam nude saradnju.
Kada neko za tim bilding aktivnost poželi da kuva za Solidarnu kuhinju, prioritet se ne stavlja na naše principe, a ni potrebe. Svođenjem kuvanja na jednokratno okupljanje i razonodu se skreće pažnja sa ljudi za koje se hrana zapravo kuva i ne dolazi do dubljeg propitivanja problema gladi i dostupnosti hrane u Srbiji. Tim se okupio, zabavio i umirio svoju savest na dan, odnosno u rokovima koje je dozvolila firma – koji su često i na uštrb slobodnog vremena radnika – dok na nama ostaje da nastavimo rad sa ljudima koji dolaze po hranu. Ovakva realizacija nas takođe često svodi na dostavljački servis jer se ne uzima obzir kada i kako spremamo, pakujemo i delimo obroke, ili koliko obroka delimo po danu podele.
Pri pozivanju da pravimo obroke za neki događaj, često dolazi do shvatanja naše organizacije kao kuhinje na iznajmljivanje – umesto grupe aktivista, svodimo se na puku uslugu kuvanja, pri čemu se zaboravlja sa kojim ciljem spremamo obroke.
Preuzimanje hrane sa događaja je sličan problem. Umesto boljeg planiranja količine posluženja ili direktnog povezivanja sa onima u zajednici kojima je hrana potrebna, od nas se često očekuje da budemo “solidarni servis” – mi znamo ljude kojima treba hrana i mi treba da organizujemo razvoženje koje god količine hrane, uz redovne aktivnosti koje imamo. Na ovaj način se solidarnost autsorsuje umesto da se širi i da se grupacije u zajednici direktno povezuju.
Naš rad bi bio nemoguć bez donacija fizičkih lica. S druge strane, donacije koje nam kompanije povremeno nude su često samo PR pod maskom dobročinstva. Kompanije koje nam nude namirnice koje su pred istekom roka ih ne daju svojim zaposlenima, kao što im i rast plata ne usklađuju sa rastom cena. Dok se uslovi rada pogoršavaju i sve više ljudi je primorano da stane u naš red, oni koji radnicima uskraćuju dostojanstven život bi da u malim dozama smire savest, umesto da rade na korenitom rešavanju problema. Novčane donacije često dolaze i sa željom za kontrolom nad time kako će se donacija dalje tretirati i kome će se ili neće davati, zanemarujući naš dobro ustanovljen način rada i principe.
U ovih nekoliko primera vidimo da, bez obzira na namere, DOP prakse teže da solidarnost i aktivizam predstave kao hobi ili projekat, kao nešto što se radi u slobodno vreme umesto kao nešto od čega zavisi opstanak svih članova zajednice. Bez uspostavljanja i daljeg širenja mreže solidarnosti i direktnijeg povezivanja sa ljudima, društvena margina ostaje netaknuta. Umesto nasumične sadnje drveća ili doniranja stvari, uspostavite kontakt sa ljudima kojima želite da pomognete. Pitajte ih za njihove stvarne potrebe i probleme. Oslabite malo granicu između “sebe” i njih i prepoznaćete da ste deo istog sistema.
U septembru i oktobru smo podelili 3520 porcija makarona sa pečurkama, vege čilija, vege bolonjeza, pilava sa mesom, ðuveča, kobasica sa pireom, graška, pasulja, boranije, paprikaša, gulaša, sočiva, paste sa leblebijama, lubenice, grožða, sokova i limunada, kao i 110 konzerviraih obroka.
Solidarnost, a ne milostinja!