Od otkrića Jadarita 2004. godine, senka Rio Tinta se nadvija nad Srbijom. Pod sloganima zelene tranzicije i ekonomskog napretka, ova kompanija svim sredstvima pokušava da okupira oblast Jadra, ne bi li na sada plodnom zemljištu napravili rudnik litijuma. Pre Jadra, Rio Tinto je ugrozio živote i zdravlje stanovništva, prirodu i stabilnost više država, uključujući Papuu Novu Gvineju, Indoneziju, SAD, Kamerun, Madagaskar, Španiju, Mongoliju i Namibiju. Dok su šumski ekosistemi i rečni tokovi u nekim od ovih zemalja uništeni, u drugima je stanovništvo raseljeno, dok su lokalni radnici poslove obavljali u izuzetno represivnim uslovima. Želja za što većim profitom ovu kompaniju nije sprečila da sarađuje sa aparthejd režimom, finansira građanski rat, ili raznese mesta smatrana svetim.
Iako najzapaženiji, Rio Tinto nije jedino preduzeće koje je u prirodnim bogatstvima Srbije uočilo priliku za laku zaradu. Dandi, Ziđin Koper, Tara Gold, Euro Litijum i Balkan Exploration su samo neki od aktera koji istražuju ili su već počeli sa rudarenjem. Tamo gde je kopanje počelo, već smo videli izuzetno zagađenje i pogoršanje zdravlja meštana, dok najavljenu dobrobit za sada vide samo kompanije.
Pored pohlepe i nemara za živote ljudi, ono što je zajedničko svim ovim kompanijama je bezrezervna podrška države. To je jasno u situaciji kada se pijaća voda prenosi Dandiju umesto lokalnom stanovništvu koje je pod restrikcijama, kada se ne reaguje povodom bacanja otrovnih materija u reku i kada se aktivisti koji govore protiv Rio Tinta hapse. Ono što je za njih usputna stanica, za nas je pitanje opstanka.
Gde kompanije i političari vide profit i kratkoročnu dobit, mi vidimo opasnost po vodu koju svi pijemo, vazduh koji svi dišemo i hranu od koje svi zavisimo. To je u osnovi solidarnosti – shvatanje da živimo u istom sistemu i da patnja nekih pogađa sve nas. Upravo su solidarnost i zajednička borba ljudi pomogli da se odbrane reke Stare planine i Kruščica, da se od gradnje zaštiti Košutnjak i da se (bar privremeno) ukinu dozvole Rio Tintu. Svaki put kada deluje kao da napadi dolaze sa svih strana i da nemamo izbora, a ni nade, sećamo se primera kada je borba bila jedina stvar koja nam je pomogla i jedini korak koji je imao smisla.
U prethodne dve nedelje podelili smo 1507 porciju graška, karbonare, rižota sa pečurkama i orasima, pasulja, paste sa povrćem i vege bolonjeza. Pored toga smo podelili i 169 porcija žerbo kuglica, kao i limunadu, odnosno čaj od nane.
Solidarnost, a ne milostinja!