Pre sedam dana, Aleksandar Šapić je demantovao svoju sramnu izjavu o licima u situaciji beskućništva. Naime, on je izjavio sledeće:
„[Beskućništvo] je, nažalost, potvrda da Beograd zaista postaje jedna evropska metropola, pošto nema grada u Evropi koji nema beskućnike, imaju ih čak i gradovi poput Pariza, Londona, Madrida i Rima. Da ne pričam o SAD gde na 100 metara od Bel Era i Beverli Hilsa gde žive najbogatiji, ljudi preturaju po kantama.“
Kasnije je Šapić rekao da je izjava predstavljena van konteksta. Njegov demant se primarno odnosi na činjenicu da su mediji predstavili ono što je rekao kao pohvalu Beograda, mada nismo sigurni na koji drugi način bi izjava o “postajanju metropolom” mogla da se tumači.
Koja god da je bila namera iza njegovih reči, one pokazuju ključno nerazumevanje obaveza gradske vlasti prema svima koji žive u tom gradu.
Procenjena brojka od 5,000 ljudi bez doma u Beogradu je zabrinjavajuća, ali takođe verovatno netačna. Zbog problema sa ličnim dokumentima i metodologijom procene, realna brojka ostaje nepoznata, kao i potencijalno mnogo viša. Niko iz trenutne vlasti se ne bavi pitanjima stambene i socijalne politike, što je razlog za veliki broj ljudi u situaciji ekstremnog siromaštva i beskućništva. Kao što smo već zaključili u prethodnim izveštajima, krov nad glavom preti da postane privilegija. Novi stambeno-poslovni objekti niču širom grada, ali njihove cene su pristupačne samo bogatima. Istovremeno grad zazidava delove podzemnih prolaza i svake godine ponovo slušamo o nekom lokalu koji je ispred vrata postavio bodlje, sve u cilju sprečavanja ljudi bez doma da nađu privremeno odmorište ili sklonište.
Posmatranje beskućnika kao ‘potvrde da Beograd postaje metropola’ i korišćenje izgovora da svaka metropola ima stanovništvo u ovoj poziciji je znak nezainteresovanosti za dobrobit naroda. Istovremeno, ova izjava nam jasno govori o tome kome trenutni sistem služi. U pohodu za kapitalom, Beograd prodaje zemljište stranim kompanijama, umesto da ga koristi da obezbedi dostojanstven život svojim stanovnicima. Ovo je, nažalost, ključni stub kapitalizma i nešto što je nemoguće rešiti bez velikih ulaganja u programe socijalne zaštite i pristupačnog stanovanja. Ovo nijedna korporacija neće uraditi, a preko dosadašnjih postupaka je od toga oprala ruke i vlast.
Solidarna kuhinja oštro osuđuje izjavu Aleksandra Šapića, kao i izgovor koju je za nju pružio. Zalažemo se za društvo koje brine za sve svoje članove umesto da se sredstva zadržavaju u džepovima par već bogatih pojedinaca. Kao i do sada, naš kolektiv nastavlja da tri puta nedeljno dostavlja obroke svima kojima su oni neophodni. U prethodne dve nedelje smo podelili 1139 obroka, uključujući pasulj, grašak, pastu sa sirom i pečurkama, kari sočivo testeninu sa povrćem i fetom, kao i 33 nareska.
Solidarnost, a ne milostinja!
Hocu da se ukljucim. Lepo je to sto radite , kao svetlo u mraku..