Prethodne nedelje je u 47 gradova organizovan štrajk prosvetnih radnika. Zaposleni i predstavnici sindikata iz preko 800 škola su započeli štrajk protestnim šetnjama sa dva glavna zahteva–izmeniti zakone vezane za zaštitu prosvetnih radnika i povećati plate za 25% u narednoj godini.
Kao povod za štrajk navodi se slučaj u Trsteniku, gde je snimak maltretiranja jedne profesorke postavljen na društvene mreže. Ovaj incident je samo jedan od simptoma nedostatka podrške za prosvetne radnike, kao i interesovanja za njihova prava i uslove rada. Prijavljen je rastući broj slučajeva vršnjačkog nasilja i napada na radnike u školama. Suspenzija troje učenika neće sprečiti sve slučajeve nasilja u školama. Takođe, prepuštanje nekog slučaja javnom mnenju često donosi još nasilja–medijska izloženost i pritisci koji dolaze od strane okoline, sa interneta i iz drugih izvora mogu dovesti do slučajeva kao što je nedavni pokušaj samoubistva jednog od učenika iz pomenutog incidenta u Trsteniku. Prema tome, ono na šta je ovaj štrajk pozvao jesu upravo promene na sistemskom nivou.
Među sindikatima postoji neslaganje oko nekih zahteva, poput dodele statusa službenog lica prosvetarima, ali se svi slažu da su uslovi u kojima oni rade loši. U prethodne dve godine videli drastičnu promenu načina predavanja, ocenjivanja i rada zaposlenih u obrazovnim ustanovama, ali napor prosvetara tada nije prepoznat. Naprotiv, prosečna plata nastavnika je za 7.000, tj. oko 10% niža od republičkog proseka, dok se prekovremeni rad u slučajevima kao što su mature i završni ispiti podrazumeva. Predloženo povećanje plata od 12% ne prati rastuću inflaciju i neće omogućiti radnicima u prosveti dostojanstven život. Uz sve to, slučajevi poput prebijanja nastavnika u Somboru i Nišu od strane roditelja ne dobijaju adekvatan odgovor od strane pravnog sistema i ostavljaju prosvetare da se snalaze sami.
Umesto da se pridruže kolegama u borbi za bolje uslove rada i bezbedniju svakodnevnicu, direktori škola u više gradova su uz pretnje pokušavali da spreče okupljanje nezadovoljnih radnika. Preteći ton je upotrebilo i Ministarstvo prosvete, navodeći sve zakone koje štrajkači ne smeju da prekrše. Međutim, kada se uzme u obzir da isto ministarstvo već tri godine nije ponudilo nijedno rešenje na problem nasilja i bezbednosti rada u školama, postaje jasno da je jedina prihvatljiva borba za promene u sistemu ona koje nema.
Naš kolektiv ne pristaje na parolu “Ćuti i trpi” i podržavamo prosvetne radnike u njihovoj borbi za dostojanstven rad.
Tokom prethodne dve nedelje, podelili smo 982 obroka graška, boranije, đuveča, pasulja, paste sa piletinom i sirom i leblebija sa povrćem, kao i 70 mesnih narezaka sa našim sugrađanima. U nedelju su se na meniju našle i palačinke.
Solidarnost, a ne milostinja!
