Tetkice i domari u školama u Srbiji koje primaju minimalac nemaju pravo na naknadu za topli obrok i regres za godišnji odmor, jer im je već uračunat u platu – smatraju sudije Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Iako imaju toliko male koeficijente koji nisu dovoljni ni za minimalac već im država dotira do punog iznosa, sudije su zauzele stav da je radnicima na minimalcu nadoknada za topli obrok – višak.
Tehničko osoblje u školama godinama vodi bitku kako bi dobili pravo na topli obrok i zato posebno zabrinjava što ova sudska odluka dolazi samo dve godine nakon što su sudije istog suda odlučile sasvim suprotno, pozivajući se na iste zakone. U februaru 2020. sudije su utvrdile da je minimalna zarada socijalna kategorija te da ne može da uključuje nikakve naknade, nakon čega su mnogi radnici pokrenuli sudske postupke kako bi naplatili novac koji im sleduje.
Kako su se nastavile revizije presude, radnice i radnici su pre mesec dana protestvovali i pozvali Vrhovni sud da čuva zakon i obezbedi im minimum uslova za život i rad.
Najnovijom odlukom, međutim, ne samo da je poništeno njihovo pravo na dodatni novac za topli obrok, već su dovedeni u još nezavidniju poziciju – sada će radnici sa već ekstremno malim prihodima gubiti otpočete procese i moraće da plate državi sudske troškove.
Sindikati sumnjaju da je ova sudska odluka rezultat političkog uticaja i pokušaj da država smanji svoje troškove tako što će prelomiti na ljudima koji rade za minimalnu zaradu i jedva preživljavaju i upozoravaju da će po istom principu moći da se kaže da su i putni troškovi i rad vikendom uračunati u minimalnu zaradu.
Kako je moguće da socijalno i ekonomski ugroženi koji primaju minimalac postaju pravilo a ne izuzetak, a da ih država još više gura u propast svojim novim merama i odlukama.
Ova presuda VKS-a ne odnosi se samo na zaposlene u obrazovnom sistemu, već ima direktan uticaj i na zaposlene u zdravstvenim, kulturnim i ustanovama socijalne zaštite, RFZO i PIO fondu i drugim javnim sistemima, zbog čega je važno da se odmah spreči ovaj manir ukidanja minimuma najugroženijima. Institucije još jednom nisu zaštitile ljude zbog kojih bi trebalo da postoje već su ponovo zauzele stav koji ide u korist onima na pozicijama moći koji se igraju tuđim životima zarad profita.
Situacija u privatnom sektoru nije ništa bolja – visina nadknade za topli oborok nije precizirana zakonom, pa tako neki radnici primaju JEDAN DINAR mesečno, kojim bi trebalo da pokriju svoje potrebe za hranom tokom rada ceo mesec. Država beži od regulisanja visine naknadde, jer bi bili potrebni milioni da se ova naknada isplati u javnom sektoru i državnoj upravi.
Zbog loših politika i još goreg primenjivanja zakona i masovnih zloupotreba, neophodna je solidarnost sa radnicama i radnicima koji svojim radom ne uspevaju ni da zarade za prosečnu potrošačku korpu, a kamoli za dostojanstven život.
Solidarna kuhinja je prošle nedelje podelila 497 obroka pasulja, graška i vege verzije meksičkog čilija, kao i dezert uz nedeljni ručak.
Solidarnost, a ne milostinja!