Tokom prethodnog meseca bili smo na Homolju, gde smo učestvovali u okupljanju ZBOR-a (Združeni balkanski otpor i rad), neformalnog međunarodnog kolektiva aktivista angažovanih u delovanju protiv rudarenja i drugih oblika nasilne eksploatacije. Okupljanje je organizovano u saradnji sa lokalnom aktivističkom grupom RIS – Rendžeri istočne Srbije, sa ciljem razmene iskustava u pružanju direktnog otpora.
Homoljske planine postale su meta kompanije Dandi, koja se u ovom kraju uveliko priprema za otvaranje rudnika zlata, u kome će se eksploatacija vršiti uz upotrebu cijanida, čiji su efekti pogubni po životnu sredinu. Istraživanja započeta još 2008. godine intenzivirana su tokom poslednje tri godine, pa sada postoji i do 2000 istražnih bušotina, na kojima se danas radi danonoćno.
Za domaće radnike, ali i radnike iz Bugarske, Rumunije, Turske i drugih zemalja, nema odmora jer se kompaniji žuri da ubere plodove investicije procenjene na 211 miliona dolara. Za profit ove multimilijarderske kompanije biće žrtvovani vodotokovi, šume, njive, biljne i životinjske vrste, a ako treba – i ljudi.
Rudnik na mestu gornjih slivova najvažnijih reka istočne Srbije zatrovaće ne samo Homolje, već i sve predele kroz koje ove reke protiču i tako ostaviti hiljade ljudi bez izvora pijaće vode. Narušen je biodiverzitet područja, kao i proizvodnja meda, čiji je najveći proizvođač upravo Homolje. Za 7 godina Dandijevog rudarenja, koliko je predviđeno vreme rada ovog rudnika, ostaće nepovratno uništen život ovog područja. Nakon toga, možemo pretpostaviti, preći će na sledeću destinaciju, kao što su u Srbiju došli nakon sličnog ekološkog i ekonomskog pustošenja u Namibiji, Ekvadoru i Bugarskoj.
Homolje već plaća cenu za Dandijev deo kolača u korporativnoj utrci za rudarskim blagom Srbije i regiona, koja sve više uzima maha. Požari, za koje lokalci veruju da se ciljano podmeću, već gutaju kilometre šume. Brojne zaštićene i strogo zaštićene životinjske i biljne vrste već su direktno ugrožene. Zaštićeno vrelo Mlave već je zagađeno, kao i brojne rečice i potoci u njenom slivu. S druge strane, za potrebe kompanije se mesecima cisternama dostavlja pijaća voda iz Žagubice, a kad zafali pijaće vode Dandi vodu krade gurajući cevi u okolne potoke. Pijaća voda iz državnog vodovoda cisternama i vatrogasnim vozilima dostavljana je kompaniji čak i u periodu kada su u Žagubici za meštane bile na snazi restrikcije vode, a obližnje selo Laznica bilo u potpunosti bez vode.
Jasno je da, kao i u drugim slučajevima, i ova privatna kompanija uživa punu podršku od strane države. Ova saradnja se ogleda kako u prihvatanju, pa i aktivnom logističkom potpomaganju Dandijevih štetnih i protivzakonitih delatnosti, tako i u sistemskom progonu lokalnih aktivista koji se bore protiv rudnika. Posledice koje aktivisti trpe uključuju i napade – medijske, pravne, ali i fizičke – od strane lokalnih vlasti i policije. Ipak, pripadnici Rendžera istočne Srbije nastavljaju svoju borbu kroz različite oblike direktne akcije.
Direktna akcija pruža mogućnost da neposrednim učešćem u ostvarivanju svojih ciljeva učimo šta znači upravljati sobom i svojim životom, životom svoje zajednice. Kroz udruženo i ravnopravno organizovanje stvaramo i živimo odnose koji prkose stalnom takmičenju koje nam sistem nameće, oslanjajući se na uzajamnu pomoć i zajedništvo. Kolektivni i samoorganizovani otpor je korak ka društvu zasnovanom na slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti.
Tokom prethodnog meseca, podelili smo 2605 obroka graška, vege bolonjeza, paprikaša, masale sa leblebijama, pasulja, paste sa sirom i pečurkama, đuveča, sočiva i pilava. Podelili smo i 90 konzervi nareska. Nedeljom su uz obrok ljudi na našem punktu dobili i limunadu, palačinke i štrudlice.
Solidarnost, a ne milostinja!
