Za samo godinu dana Solidarna kuhinja je u svoj rad uključila preko 100 ljudi.
Svako od nas bi mogao da se nađe u situaciji da nema šta da jede – to je najbolje shvatila grupa mladih i dobrih ljudi koja se drže principa da “niko ne sme da ostane gladan”.
Dobročinitelji iz organizacije Solidarna kuhinja pomažu ljudima u nevolji, njihov cilj je ublaže posledice nemara države i društva prema ekstremno siromašnim grupama, pre svega prema onima koji su više gladni nego siti.
Aktivisti Solidarne kuhinje žrtvuju svoje lično vreme, rad i novac kako bi pomogli ljudima koji se najčešće nalaze na marginama društva. Njihov slogan je “solidarnost, a ne milosrđe”. Oni ne dele milostinju, oni samo žele da se solidarišu sa ljudima i da na taj način pokažu lepšu ljudsku stranu, koju smo svi zanemarili.
Deluju kao samoorganizovani kolektiv, ne žele pomoć države jer su kako kažu ionako preuzeli njen posao, a svako ko želi da pomaže ljudima u nevolji može da im se priključi. Ako državi nije prioritet borba protiv gladi, njima jeste.
Iz Solidarne kuhinje ističu da su se organizovali kako bi solidarnošću odgovorili na sveprisutne probleme siromaštva i gladi, koji su još više došli do izražaja širenjem pandemije korona virusa i proglašenjem vanrednog stanja. Kako kažu, došlo je do prestanka rada prihvatilišta za odrasla i stara lica, zanemarivanja situacije u neformalnim naseljima, ljudi su masovno ostajali bez posla, pa su želeli da na neki način ublaže te posledice odnosa državne i lokalne vlasti prema najugroženijim građanima.
Organizacija Solidarna kuhinja je formirana u cilju ublažavanja efekata naglog porasta siromašnih građana. Deo aktivista se poznaje od ranije, a većina ćlanova je se upoznala tokom angažovanja u organizaciji.
“Neki od nas znali su se od ranije, većina ljudi se upoznala kroz zajednički rad u Kuhinji, a svi smo se okupili oko ideje da moramo nešto da uradimo povodom naglog porasta ugroženog broja naših sugrađana”, kažu iz Solidarme kuhinje za MONDO.
Iz Solidarne kuhinje navode da ona nije organizacija u formalnom smislu, već samoorganizovani kolektiv građana i da svako može da im se pridruži. Za samo godinu dana ova je organizacija u svoj rad uključila preko 100 ljudi, kako kažu uz pomoć društvenih mreža, kao i medija.
“Na samom početku kolektiv je okupljao dvadesetak aktivistkinja i aktivista. Danas, manje od godinu dana kasnije, u aktivnostima Kuhinje svojim radom učestvuje preko 100 ljudi. Zahvaljujući aktivnosti na društvenim mrežama, ali i pažnji medija koja je stigla, veliki broj ljudi nam se javlja želeći da se uključi i pomogne. Drago nam je da se puno ljudi aktiviralo i da se ideja solidarnosti širi”, poručuju iz Solidarne kuhinje.
Pomoć od države kažu ne žele i ističu da bi, u slučaju da to ona želi, mogla svojim mehanizmima da se izbori protiv gladi. Spremanje hrane i ostale troškove finansiraju mahom iz svojih džepova i donacija sugrađana.
“Sve što je potrebno da bi se Solidarna kuhinja realizovala, nabavka namirnica, začina, ambalaže i goriva, finansira se putem pojedinačnih novčanih i robnih donacija naših sugrađana. Sav novac koji dobijamo koristi se direktno za proizvodnju hrane, svi mi naravno radimo bez ikakve novčane nadoknade. Pomoć od države nismo tražili niti bismo je prihvatili jer smatramo da je država ta koja je odgovorna što su ljudi gladni i što ne mogu da se prehrane od svojih plata i penzija. Ukoliko bi to želela, država ima mehanizme da se sama adekvatno izbori sa problemom gladi, no evidentno je da joj to nije prioritet”, kažu iz ove organizacije za MONDO.
Aktivisti Solidarne kuhinje hranu dele 3 puta nedeljno – sredom, subotom i nedeljom. Punkt sa hranom se postavlja kod Vukovog spomenika u 16 časova, hrana se priprema na nekoliko lokacija, ali jelo je tog dana uvek isto.
“Sredom i subotom naši aktivisti kuvari pripremaju obroke u svojim kućama tako da tih dana imamo tri ili četiri različite kuhinje širom grada koje pripremaju isto jelo koje onda drugi aktivisti – vozači pokupe i voze na teren. Na samom punktu kod Vukovog spomenika aktivisti terenci distribuiraju hranu ugroženim građanima. Nedeljom obroke kuvamo u “domu” Solidarne kuhinje – Društvenom centru Začin i tada sve porcije pripremamo tu, a trudimo se da tog dana imamo i kolače. Svi se uvek obraduju kolačima. Hranu delimo kod Vukovog spomenika sredom, subotom i nedeljom u 16 časova. Višak hrane koji ne podelimo tu, vozimo u neformalno naselje u Makišu ili delimo onima za koje znamo da im je potrebno”, kažu iz Solidarne kuhinje.
Broj korisnika Solidarne kuhinje se vremenom povećavao i sada iznosi preko 100. Iz ove organizacije kažu da na njihov punkt po hranu dolaze ljudi iz različitih društvenih grupa i podsećaju da bi svako od nas mogao da se nađe u takvoj situaciji. Gladnjih ljudi, kažu ima mnogo više, ali oni nemaju kapacitet da odgovore potrebe koje su ogromne.
“Najrazličitiji ljudi su u redu za tu hranu, većinom oni koji iz nekog razloga nisu radno sposobni ili koji su ostali bez posla, penzioneri, samohrani roditelji, radnici sa malim primanjima, ljudi koji daju sav novac na lekove, žive u neformalnim naseljima ili na ulici ili žive od besmisleno male socijalne pomoći. To je ono na šta mi konstantno podsećamo – da bi svako od nas lako mogao da se nađe u toj situaciji”, kažu iz Solidarne kuhinje i dodaju:
“Činjenica je, nažalost, da gladnih ljudi ima mnogo više od tih stotinak sa kojima mi delimo ručak te da je potreba za obrocima mnogo veća od one koju mi na ovaj način uspevamo da zadovoljimo i to samo u jednom delu Beograda. Stalno nam se javljaju ljudi iz ostalih delova Srbije, ali mi nemamo kapacitet da odgovorimo na potrebe koje su ogromne”.
Niko ne sme da ostane gladan, svi dobijaju jednako – to je princip od kog ne odstupaju aktivisti. Kažu da ne žele da dele milostinju, nego da se solidarišu sa ljudima.
“Princip je da svako ko dođe na punkt mora da dobije hranu i svi moraju da dobiju jednako. Ukoliko nestane obroka jer se pojavi više ljudi, onda idemo u prodavnicu i dokupimo neku konzerviranu hranu koju podelimo ljudima koji su naknadno došli. Sa našeg punkta niko neće otići gladan”, kažu iz Solidarne kuhinje i dodaju:
“Insistiranje na solidarnosti veoma nam je važno. Za razliku od solidarnosti – dobročinstvo, milosrđe ili filantropija postojeće nejednakosti i odnose moći, kao ni ulogu države u proizvodnji tih nejednakosti ne dovode u pitanje. Mi se, međutim, ne libimo toga”.
Radu Solidarne kuhinje može da se prikljući svako ko želi da pomaže ljudima u nevolji, kao i putem donacija. Pomaganjem, kažu – dajete doprinos borbi protiv gladi.
Svi ljudi dobre volje, kažu iz Solidarne kuhinje, “mogu da se jave na naše društvene mreže – Facebook, Twitter i Instagram kako bi nam se priključili u kuvanju i razvoženju hrane ili nam mogu donirati novac za namirnice. Važno je da ljudi imaju u vidu da je njihova donacija, ma koliko mala bila, doprinos protiv gladi. Naš dinarski račun je 200-2782330101033-51, primalac Solidarna kuhinja CPM, a uplate iz inostranstva primamo preko Pay Pal naloga“.
Izvor: MONDO
