Za samo godinu dana Solidarna kuhinja je u svoj rad uključila preko 100 ljudi.
Svako od nas bi mogao da se nađe u situaciji da nema šta da jede – to je najbolje shvatila grupa mladih i dobrih ljudi koja se drže principa da “niko ne sme da ostane gladan”.
Dobročinitelji iz organizacije Solidarna kuhinja pomažu ljudima u nevolji, njihov cilj je ublaže posledice nemara države i društva prema ekstremno siromašnim grupama, pre svega prema onima koji su više gladni nego siti.
Aktivisti Solidarne kuhinje žrtvuju svoje lično vreme, rad i novac kako bi pomogli ljudima koji se najčešće nalaze na marginama društva. Njihov slogan je “solidarnost, a ne milosrđe”. Oni ne dele milostinju, oni samo žele da se solidarišu sa ljudima i da na taj način pokažu lepšu ljudsku stranu, koju smo svi zanemarili.
Deluju kao samoorganizovani kolektiv, ne žele pomoć države jer su kako kažu ionako preuzeli njen posao, a svako ko želi da pomaže ljudima u nevolji može da im se priključi. Ako državi nije prioritet borba protiv gladi, njima jeste.
Iz Solidarne kuhinje ističu da su se organizovali kako bi solidarnošću odgovorili na sveprisutne probleme siromaštva i gladi, koji su još više došli do izražaja širenjem pandemije korona virusa i proglašenjem vanrednog stanja. Kako kažu, došlo je do prestanka rada prihvatilišta za odrasla i stara lica, zanemarivanja situacije u neformalnim naseljima, ljudi su masovno ostajali bez posla, pa su želeli da na neki način ublaže te posledice odnosa državne i lokalne vlasti prema najugroženijim građanima.
Organizacija Solidarna kuhinja je formirana u cilju ublažavanja efekata naglog porasta siromašnih građana. Deo aktivista se poznaje od ranije, a većina ćlanova je se upoznala tokom angažovanja u organizaciji.
“Neki od nas znali su se od ranije, većina ljudi se upoznala kroz zajednički rad u Kuhinji, a svi smo se okupili oko ideje da moramo nešto da uradimo povodom naglog porasta ugroženog broja naših sugrađana”, kažu iz Solidarme kuhinje za MONDO.
Iz Solidarne kuhinje navode da ona nije organizacija u formalnom smislu, već samoorganizovani kolektiv građana i da svako može da im se pridruži. Za samo godinu dana ova je organizacija u svoj rad uključila preko 100 ljudi, kako kažu uz pomoć društvenih mreža, kao i medija.
“Na samom početku kolektiv je okupljao dvadesetak aktivistkinja i aktivista. Danas, manje od godinu dana kasnije, u aktivnostima Kuhinje svojim radom učestvuje preko 100 ljudi. Zahvaljujući aktivnosti na društvenim mrežama, ali i pažnji medija koja je stigla, veliki broj ljudi nam se javlja želeći da se uključi i pomogne. Drago nam je da se puno ljudi aktiviralo i da se ideja solidarnosti širi”, poručuju iz Solidarne kuhinje.
Pomoć od države kažu ne žele i ističu da bi, u slučaju da to ona želi, mogla svojim mehanizmima da se izbori protiv gladi. Spremanje hrane i ostale troškove finansiraju mahom iz svojih džepova i donacija sugrađana.
“Sve što je potrebno da bi se Solidarna kuhinja realizovala, nabavka namirnica, začina, ambalaže i goriva, finansira se putem pojedinačnih novčanih i robnih donacija naših sugrađana. Sav novac koji dobijamo koristi se direktno za proizvodnju hrane, svi mi naravno radimo bez ikakve novčane nadoknade. Pomoć od države nismo tražili niti bismo je prihvatili jer smatramo da je država ta koja je odgovorna što su ljudi gladni i što ne mogu da se prehrane od svojih plata i penzija. Ukoliko bi to želela, država ima mehanizme da se sama adekvatno izbori sa problemom gladi, no evidentno je da joj to nije prioritet”, kažu iz ove organizacije za MONDO.
Aktivisti Solidarne kuhinje hranu dele 3 puta nedeljno – sredom, subotom i nedeljom. Punkt sa hranom se postavlja kod Vukovog spomenika u 16 časova, hrana se priprema na nekoliko lokacija, ali jelo je tog dana uvek isto.