Penzioneri, beskućnici, čitave porodice, oni koji se nisu snašli u ovom svetu, oni koji nemaju drugi izlaz i nadu sem milostinje, kapetani na potonulom brodu svoje sudbine, nekoliko puta nedeljno dolaze u Solidarnu kuhinju koja se nalazi u samom srcu Beograda, na neiscrtanoj granici Vračara i Zvezdare.
Sara Nikolić, mlada devojka iz Beograda, jedna je od mladih entuzijasta velikog srca koji stoje iza organizacije “Solidarna kuhinja”, jednine svetle tačke u tami mnogih beskućnika i socijalno ugroženih porodica, koji nemaju sredstava ni za najosnovnije životne namirnice.
Ono što nas je najviše zanimalo, jeste njihov početak, ali i sadašanje vreme, odnosno, da li se danas, kada cifre zaraženih rastu i dosta ljudi ostaje bez posla, njihva kuhinja veleži veći broj korisnika.
Kako ste odlučili da oformite “Solidarnu kuhinju”, kada je ona krenula sa radom i koliko trenutno imate volontera?
“Solidarna kuhinja je nezavisni kolektiv koji je sa svojim radom otpočeo i prve obroke podelio početkom aprila 2020. godine. Organizaciju smo pokrenuli kako bismo solidarnošću i uzajamnom pomoći odgovorili na sveprisutne probleme siromaštva i gladi. Ovi problemi naročito su došli do izražaja sa pandemijom korona virusa i vanrednim stanjem, prestankom rada prihvatilišta za odrasla i stara lica, zanemarivanjem situacije u neformalnim naseljima, masovnim otpuštanjima i generalno kao posledica odnosa državne i lokalne vlasti i nadležnih institucija prema najugroženijim građanima. Glavni moto naše organizacije je Solidarnost, a ne milostinja. Insistiranje na solidarnosti veoma je važno. Za razliku od solidarnosti – dobročinstvo, milosrđe ili filantropija postojeće nejednakosti i odnose moći, kao ni ulogu države u proizvodnji tih nejednakosti ne dovode u pitanje. Mi se, međutim, ne libimo toga. Solidarna kuhinja je u svom samom početku okupljala dvadesetak aktivistkinja i aktivista, dok danas, manje od godinu dana kasnije, u aktivnostima naše organizacije svojim radom učestvuje preko 100 ljudi”, započela je razgovor za Noizz Sara Nikolić.
Kako se snalazite za obroke, da li imate neke sponzore koji vam dopremaju hranu ili je sami spremate?
“Naša osnovna aktivnost je priprema i distribucija obroka ljudima koji nisu u prilici da ih priušte. Sredom, subotom i nedeljom naše kuvarice i kuvari obroke pripremaju u svojim kuhinjama. Dok su još topli, vozači obroke dostavljaju na punkt kod Vukovog spomenika. Sve što je potrebno da bi se taj proces realizovao – nabavka namirnica, začina, ambalaže i goriva – finansira se putem pojedinačnih, anonimnih donacija na dinarski račun organizacije, odnosno devizni račun i paypala kada je reč o uplatama iz iznostranstva. Takođe, povremeno se dešava da dobijamo i donacije u namirnicama ili kuhinjskoj opremi, ali smo prema ovim „naturalnim“ donacijama obazrivi budući da trenutno nemamo kapaciteta da ih adekvatno skladištimo”, otkirva na ona.
Koliko korisnika imate? Da li se taj broj uvećao ili smanjio od osnivanja do danas?
-Iako smo tokom vanrednog stanja obroke pripremali svakodnevno, dok smo nakon toga rad Solidarne kuhinje sveli na 3 dana nedeljno, broj naših korisnika je kontinuirano nešto preko 100. Činjnenica je, nažalost, da gladnih ljudi ima mnogo više te da je potreba za obrocima mnogo veća od one koju mi na ovaj način uspevamo da zadovoljimo, ne samo u drugim delovima Beograda već i čitave zemlje.
Da li vas je neka priča korisnika posebno pogodila i da li među njima vladaju red i sloga tokom čekanja obroka?
“Bez obzira na izuzetno potresne lične i porodične priče, najupečatljiviji utisak svakako ostavlja to koliko je gladnih ljudi na ulicama Beograda. Pored očiglednog akutnog problema beskućništva i mizerno niske socijalne pomoći koje i navode ljude da nam se obrate za pomoć, na topli obrok na našem punktu čekaju i penzioneri, samohrani roditelji, nezaposleni… U tom smislu najveći utisak ostavlja saznanje da u tom redu svako od nas može da završi. A ono što je mnogo vrednije od disciplinovanog reda i čekanja u tišini jesu poverenje i solidarnost koje kroz uzajamnu pomoć i razgovor gradimo”
Poslednjih dana, sem što je vreme postalo hladnije, primetan je i rast zaraženih korona virusom. Da li to utiče kako na vaš rad, tako i na broj korisnika?
“Na porast broja obolelih od korona virusa i vertikalno zaravnjivanje pandemijske krive “Solidarna kuhinja” odgovara tako što naši aktivisti na terenu nose maske, rukavice i vizire. Pored toga, zaštitne maske zajedno sa obrocima delimo i korisnicima, a trudimo se i da uz pojačanu dezinfekciju samog punkta obroke delimo beskontaktno i da održavamo preporučeni razmak među ljudima koji čekaju u redu. Sa druge strane, na hladnije vreme reagujemo tako što se trudimo da osmislimo jelovnike koji će odgovarati „zimskom režimu“ ishrane i obilovati vitaminima i mineralima, te da u najhladnijem periodu godine koji je pred nama pored toplog obroka uvedemo i salate, a možda i čaj. Sve ove mere čine nas pripremljenima za porast broja korisnika koji može biti očekivan u zimskim mesecima.”
Kolika je uključenost građana u priču, da li vam nude pomoć?
“Zahvaljujući aktivnom prisustvu na društvenim mrežama i pažnji medija koju smo u proteklom periodu stekli, sve je veći broj ljudi koji nam se javljaju i koji su voljni bilo da doniraju novac ili da odvoje svoje vreme i pomognu rad Solidarne kuhinje tako što će pripremati obroke, voziti namirnice, ambalažu i gotova jela ili deliti obroke na samom punktu. Ukoliko želite da pomognete i pridruže se, sve informacije o tome potražite na solidarnakuhinja.org, našim profilima na društvenim mrežama ili na 0631455930. Kako je mnogo siromašnih i gladnih ljudi i u drugim delovima Srbije, pozivamo na solidarnost sve one koji ovo čitaju, a spremni su da se zarad zajedničkog cilja organizuju u svojim zajednicama. Rado ćemo podeliti recepte, savete i iskustva koja smo do sada stekli i na svaki mogući način pomoći da još ovakvih kuhinja – poput Obroka solidarnosti u Subotici ili Kuhinje solidarnosti u Novom Sadu zaživi.”, rekla nam je Sara na kraju razgovora za Noizz.
Izvor: Noizz.rs