I ovog 10. oktobra ceo svet obeležava dan ljudi u situaciji beskućništva. Danas je dan da se podsetimo problema sa kojima se oni susreću na svakodnevnom nivou, kao i na manjku podrške na koji stalno nailaze.
Uprkos postojanju više inicijativa, još uvek nije poznat tačan broj ljudi u Srbiji koji žive bez doma, odnosno u neadekvatnim stambenim uslovima. Prošlogodišnja procena bila je da gotovo pola miliona ljudi u Srbiji živi u siromaštvu, što obuhvata i neadekvatne uslove stanovanja. Realna brojka je još veća.
Pored toga što su prethodni pokušaji popisivanja ubrajali samo ljude koji su tražili neki od alternativnih vidova smeštaja, statistiku otežava i činjenica da veliki broj ljudi u situaciji beskućništva ne poseduje dokumenta, te su za sistem nevidljivi. Bez prebivališta, a zatim i dokumenata, ljudi gube priliku da dobiju pristup socijalnom smeštaju, zaposlenju, adekvatnoj zdravstvenoj nezi, ali i ostvare prava poput obrazovanja ili glasanja. Čak i kada poseduju dokumenta, ljudi bez doma se u Srbiji susreću sa pretrpanim prihvatilištima i programima podrške koji ne pružaju adekvatan odgovor na trenutnu situaciju.
Beskućništvo nije izbor, a rastuća nesigurnost uslova rada i inflacija su samo neki od pokazatelja toga da smo u sistemu u kom je sve veći broj ljudi u opasnosti od ostanjanja bez doma. Vrtoglavi rast cena iznajmljivanja stanova i kuća u Srbiji, kao i drugih proizvoda i usluga neophodnih za svakodnevni život, doveli su do toga da sve manji broj ljudi može da sebi i svojoj porodici obezbedi adekvatne životne uslove. Rast plate nije ispratio rast cena, a minimalna potrošačka korpa je ponovo izmakla minimalnoj zaradi.
Uporno odbijanje zakonodavaca u našoj zemlji da formiraju održive stambene i socijalne politike je dodatno otežalo život ljudi u Srbiji, dovodeći mnoge od nas u rizik od gubitka jedinog doma. Ovde pratimo dve suprotnosti–dok je država pitanje stambenih potreba gotovo kompletno prepustila tržištu i privatnoj volji imućnih pojedinaca, još više je pojačala kontrolu kada su u pitanju socijalni izdaci i smeštaj. Svi smo se u svojoj okolini susreli sa ljudima kojima su se kirija, odnosno rata kredita za stan preko noći uvećavali i višestruko. Iako smo pratili sve nove građevinske planove i privatne stambene projekte, nijedan od njih nije bio namenjen osiguravanju priuštivog stanovanja. Naprotiv, ove godine smo bar jednom mesečno mogli da čujemo o pokušajima izvršitelja da sprovedu iseljenje pod nejasnim i često sumnjivim okolnostima. Sa druge strane, obećano povećanje iznosa socijalne pomoći ne možemo a da ne gledamo u kontekstu sistema socijalne karte, koji je za preko 20.000 ljudi ukinuo mogućnost primanja socijalne pomoći. Uprkos obećanjima i inicijativama, sleganje ramenima i individualizacija krivice su jedine reakcije na vest da se korisnik socijalnog stana zbog računa vraća na ulicu, ili pak da još jedna porodica na ulici završava zbog investitorskih mahinacija.
Iako već ranjivi i marginalizovani na svakom koraku, ljudi u situaciji beskućništva se svakog dana susreću sa novim izazovima, podsećajući nas da živimo u sistemu u kom su pravo na dom, zdravlje i ispunjen život osigurani tek manjini. Kroz svoje delanje, Solidarna kuhinja nastoji da pruži podršku i održi mrežu solidarnih odnosa u našem društvu. Takođe podržavamo sve inicijative i događaje koji su nas danas podsetili na važnost ove teme.
Tokom prethodne dve nedelje, na našem punktu smo podelili 1133 obroka pasulja, đuveča, paste sa fetom i povrćem, graška, sočiva, pilava i vege bolonjeza.
Solidarnost, a ne milostinja!
