Nakon inflacije, masovnih otpuštanja i odlazaka kompanija, radnike u Srbiji su početkom avgusta dočekale i najave izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovog puta, predlozi Ministarstva udaraju na bolovanja:izmene predviđaju smanjenje dužine bolovanja koje može da otvori lekar opšte prakse sa dva meseca na dve nedelje. Dakle, otvaranje bolovanja koje je duže od dve nedelje će u slučaju usvajanja ovih izmena, biti moguće samo uz pristanak komisije za sve radnike koji nisu onkološki pacijenti, pacijenti koji su skoro operisani, ljudi sa invaliditetom, ili trudnice.. Ministarka Danica Grujičić je ovu odluku opravdala sve češćim navodnim slučajevima zloupotrebljavanja bolovanja, navodeći sa podsmehom da se najveći broj pacijenata čudesno oporavi pre odlaska pred komisiju.
Međutim, ministarka se osvrnula i na “brige” koje su došle od strane privrede vezane za bolovanja. I pored naznaka da će doći i do izmena ovog predloga, planirane promene se svakako kreću u pravcu otežavanja otvaranja bolovanja za radnike. Šefovi, koji već mogu da ulože žalbu i zatraže da komisija ispita nečije bolovanje, će sada nauštrb radnika dobiti brže rešenje.
Ovo nije prvi put da smo svedoci prioritizovanja privrede nad ljudima čiji je rad održava. Solidarna kuhinja se kroz svoje izveštaje već osvrtalana loše uslove rada u mnogim kompanijama koji su uključivali pregrejane proizvodne pogone sa manjkom ventilacije, nehigijenske radne uslove, izvođenje radova na velikim vrućinama, kao i nedostatak zaštitne opreme. Čuli smo za ljude koji su radili u pelenama, kao i za poslodavce koji su odbijali da usklade zaradu sa povećanim minimalcem.
Kompanije u koje je ulagano na državnom nivou su nestajale preko noći i ostavljale stotine radnika bez posla. Tokom COVID-19 pandemije smo takođe bili svedoci kompanija koje su primoravale radnike da dolaze na posao uprkos nedovoljno bezbednom prostoru. Uprkos svemu ovome, “briga privrede” je ipak ostala na bolovanjima.
Uprkos stalnim “lažnim bolovanjima”, radnici u Srbiji ipak uspevaju da rade 42,3 sata prosečno na nedeljnom nivou, ne uključujući sate provedene na dodatnim poslovima koje mnogi moraju da rade ne bi li podmirili osnovne životne potrebe. U slučaju da žele da otvore bolovanje, ljudi u Srbiji se susreću sa redovima u domovima zdravlja, a neretko su i na listi čekanja. Prema sajtu RFZO, u januaru ove godine je oko 70.000 ljudi bilo na nekoj listi čekanja za specijalističke preglede, pri čemu se na neke preglede ili intervencije poput operacije kolena čeka godinama.Prebacivanjem većeg broja ljudi na komisiju, ovi redovi će se samo produžiti, praveći još veći problem hroničnim bolesnicima i onima za čije je stanje potrebna dugoročna medicinska pažnja. Ovime se dodatno diskriminišu i ugrožavaju i stariji radnici, koji se procentualno češće bore sa hroničnim bolestima. Dok koriste bolovanje, zaposleni takođe primaju 65% od iznosa plate, što mnoge od njih primorava da se ranije vraćaju na posao i rade bolesni i produžavaju vreme koje im je potrebno da se oporave, istovremeno predstavljajući zdravstveni rizik za ostale kolege.
Kolektiv SK smatra da ovakve izmene zakona na dalje staze ugrožavaju naše pravo na zdravlje i podseća da radnici moraju imati pravo na odmor i oporavak od bolesti, kao i lečenje koje je podređeno potrebama njihovog organizma, ne kompanijske organizacije.
Prethodne nedelje smo podelili 1343 porcija pasulja, vege bolonjeza, gulaša i boranije kao i 83 nareska, a u nedelju smo se zasladili lubenicom.
Solidarnost, a ne milostinja!