Zaštita društva i ljudi koji ga čine je nemoguća ukoliko ne podrazumeva i zaštitu prirode. Podsećamo na to da su sve dobijene bitke za životnu sredinu one koje je narod izvojevao zajedničkim snagama.
Tokom prethodne dve nedelje smo paralelno pratili dva napada na naša javna dobra. Na Šodrošu, novosadskoj divljoj plaži, koja zbog bogatstva svoje flore i faune važi za ekološku oazu, radnici preduzeća Vojvodinašume i kompanije China Road and Bridge Corporation (CRBC) su nezakonito posekli 140 stabala. Uprkos tome što je u ovoj oblasti seča drveća još uvek zabranjena zbog gnežđenja ptica, investitorska sekira je uspešno preletela sve zakone, potpomognuta kordonom policije i uz podršku sekretarijata za zaštitu životne sredine i drugih institucija. Okupljeni aktivisti koji već skoro godinu dana brane Šodroš su silom razdvojeni od stabala, a više njih je i privedeno dok su pokušavali da prekinu seču. Njihove prijave o nezakonitostima nisu usvojene i na njihove pozive inspekcije i sekereterijati nisu odgovarali, pokazujući nam još jednom da su u svojoj borbi usamljeni.
Istog dana kada je počela seča na Šodrošu, solidarni građani su se sukobili sa radnicima beogradskog Vodovoda, koji su krenuli sa raskopavanjem Savskog nasipa kod Bloka 70 u cilju postavljanja kanala za vodovodne cevi i struju za obližnje splavove i druge ilegalno postavljene objekte. Nasip je uspešno blokiran, a nakon protesta i višednevnog nadzora nasipa, okupljeni ljudi su uspeli da popune rupu i vrate kanal na pređašnje stanje. Kao i na Šodrošu, videli smo da se za kršenje zakona više ne unajmljuju privatni akteri – radnici Vodovoda, policija koja je legitimisala okupljene ljude, i predstavnici vlasti poput gradskog urbaniste su tu da po svaku cenu osiguraju bezbednost kapitala.
O značaju Savskog nasipa, ali i Ribarskog ostrva i Kameničke ade za dostupnost vode, zaštitu od poplava i opstanak biljnih i životinjskih vrsta, je dosta pisano do sada. Želimo da ukažemo i na solidarne ljude koji su se smenjivali pri čuvanju nasipa, podržavali borbu deljenjem hrane i pića i preko razgovora, tribina i protesta prenosili značaj ovih prirodnih dobara, kao i značaj zajedništva i organizovanja. Dokazavši nam da svako može da doprinese u borbi i da nađe svoje mesto u njoj, oni su nam pokazali i zašto do borbe mora doći i zašto ona mora biti i direktna.
Na punktu Solidarne kuhinje se protekle dve nedelje podelilo 1280 obroka paste bolonjeze, pasulja, graška i krompir pirea sa kobasicama i kupus salatom. Zasladili smo se štrudlicama, kao i sa 260 porcija pita sa voćem i posnih torti i kolača.
Solidarnost, a ne milostinja!