U noći između 17. i 18. oktobra je došlo do tragičnog incidenta u fabrici Mei-ta u Obrenovcu. Nesreća se dogodila kada je pukao kameni oštrač na alatu za pucanje, navodno iz nepoznatih i neočekivanih razloga. Od dva prisutna radnika, jedan je preminuo iste večeri, dok je drugi podlegao povredama tri dana kasnije.
Zvanični izvori navode da nastradali radnici nisu uspeli da na vreme odreaguju na pucanje mašine. Sama kompanija je pokrenula istragu kojom će odrediti da li je razlog za nesreću bila tehnička greška ili ljudski faktor. Međutim, zvaničnici Mei-te tvrde da u radu koriste isti sistem i tehnologije kao i u ostalim delovima sveta. Dodaju da se ovakva nesreća do sada nije dogodila na drugim mestima.
Ovakve izjave dovode u pitanje spremnost vlasnika fabrike da preuzmu svoju ulogu u smrti dvojice radnika. Naime, fabrika Mei-Ta organizuje rad u tri smene, i radnici obavljaju jednu smenu tokom cele nedelje. Kontinuirani noćni rad šteti koncentraciji i dovode do hroničnog umora: čak i da kompanija okrivi preminule radnike za nesreću, ono što se desilo je svakako posledica nehumanih uslova u kojima su oni delovali.
Smrt na radnom mestu je sve veći problem u Srbiji. Inspekcije su zabeležile preko 200 smrtnih ishoda na radnom mestu između 2013. i 2017. godine. Prema istraživanju Centra za demokratiju, u 2021. godini je registrovano 45 smrtnih slučajeva, kao i 3.455 teških i 17.558 lakih povreda na radu. Ovaj broj raste svake godine, posebno u prerađivačkoj industriji. I pored ove činjenice, novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne pokriva mnoge od uzroka nezgoda, poput celonedeljnog rasporeda treće smene.
U Srbiji se sve veći broj investicija realizuje kroz dolazak stranih preduzeća koja posluju na nebezbedan način i čiji se rad ne kontroliše. Naša država se smatra izvorom jeftine radne snage i lakog izvoza. Sve više deluje kao da kapital vlasnika ovih fabrika ne dolazi samo iz niskih plata, već i iz preniskih investicija u bezbednost radnika. Dok se kompanije ograđuju od odgovornosti za bezbednost radnika, država odbija da im zakonski nametne tu obavezu. Odbacivanjem presuda za vlasnike kompanija u slučajevima poput smrti dva radnika fabrike u Lučanima i osam rudara u Aleksincu pokazuje gde je interes državnika—u zadržavanju kapitala po svaku cenu.
Solidarna kuhinja podržava sindikate u zahtevu da se razlozi za tragediju utvrde što brže i nepristrasnije. Zastupamo društvo u kome je svaki život od suštinske važnosti, i nijedan ne sme da se žrtvuje u korist kapitala.
U prethodne dve nedelje smo podelili 1125 porcija đuveča, graška, pasulja, boranije, vege bolonjeza i gulaša sa leblebijama, kao i 14 narezaka. Od slatkog su se na meniju našle napolitanke.
Solidarnost, a ne milostinja!