Dan 12. april obeležava se kao Međunarodni dan dece koja žive i/ili rade na ulici.
Deca koja žive i/ili rade na ulici u Srbiji nisu zvanično prepoznata kao posebna kategorija ugrožene dece, što znači da nijedan domaći zakon ili strategija ne sadrže definiciju dece u uličnoj situaciji. Samim tim, ne postoje zvanični podaci o njihovom broju. Međutim, podaci specijalizovanih službi za decu na ulici ukazuju na to da samo u Beogradu i Novom Sadu na ulici živi i/ili radi preko 1000 dece. Time što država ne prepoznaje problem dece na ulici, ne može posedovati ni adekvatne mehanizme koji bi za cilj imali njegovo rešavanje.
Kao najranjivija grupa u društvu, deca žive u ekstremnom siromaštvu, uglavnom u neformalnim naseljima, često bez pristupa tekućoj vodi, struji i bez ličnih dokumenata koja bi ima omogućila pristup zdravstvenom sistemu ili sistemu zaštite ugroženih. Osim toga, socijalna iskljucenost, kao i otežan pristup školstvu i zdravstvu, neadekvatna briga, ekonomska i seksualna eksploatacija, zlostavljanje i zanemarivanje ostavljaju dalekosežne posledice na njihov razvoj.
I dok se država pravi slepa, umesto da učini dodatne napore i zaštite prava i najbolji interes deteta, ona ostaju ignorisana i isključena od strane društva i vršnjaka, ne dobijajući jednake šanse i mogućnosti u životu.
Borba protiv siromaštva mora uključiti i brigu o najranjivijima i prepoznati ovaj sistemski problem koji se tiče svih. U nedostatku pomoći države, Solidarna kuhinja, u čijem redu se neretko nadju i deca, ukazuje na probleme koji se najefikasnije mogu rešiti upravo samoorganizovanjem. Verujemo da je, dok se borimo za sistemske promene, mnogo važno imati svest o najmlađima koji još uvek nemaju načina da se izbore za sebe.
Prethodne nedelje na punktu Solidarne kuhinje podeljeno je 677 obroka pasulja, paste sa piletinom i sirom, kobasica sa pireom, kao i 41 mesni narezak, a u nedelju smo se zasladili štrudlicama.
Solidarnost, a ne milostinja!
