Cilj Solidarne kuhinje nije samo prosta podela hrane ljudima u potrebi, već je bitan segment i građenje solidarnosti koja je preduslov borbe za društvo u kome neće biti gladnih. Da bismo uspeli u tome, kontinuirano radimo na rušenju lažno predstavljene slike kako postojimo “mi” koji uspevamo da se snađemo u trenutnom sistemu i “oni” koji su “sami krivi”, a ne žrtve nemara i nebrige.
Svi mi se nalazimo na istoj strani u sistemu koji profitira od rada ogromne večine ljudi dok ih paralelno stavlja u rizik da ostanu bez krova nad glavom ili mogućnosti da zadovolje druge osnovne životne potrebe.
Iz tog razloga moramo se boriti protiv dehumanizacije ljudi u situaciji beskućništva kao i drugih ugroženih u društvu.
Cilj obezličavanja ugroženih je da se ostatak društva ne identifikuje sa njima i ne prepozna situaciju u kojoj su se našli njihovi sugrađani kao sistemski problem, već da ih vidi kao izolovane slučajeve koji su tu zbog njihove sopstvene odgovornosti.
Zato smo prošlog vikenda organizovali izlet u prirodi na kom su se družili ljudi koji dolaze po hranu Solidarne kuhinje kao i oni koji tu hranu pripremaju, razvoze i dele tri puta nedeljno već dve i po godine.
Tokom dana smo svi zajedno pripremali pasulj, upoznavali se bolje i razgovarali o samoj organizaciji i odnosu poverenja i zajedništva koji međusobno gradimo. Bilo je vremena i za fudbal, frizbi, badminton, šah i karte, a posebne pohvale dobila je torta.
Ručak smo i tog dana redovno delili na punktu kod Vukovog spomenika gde je prethodne nedelje podeljen 461 obrok graška, pasulja i pita sa sirom uz koji smo imali i jogurt, kao i 8 mesnih narezaka, a u nedelju smo se zasladili štrudlicama. 
