U petak je Vrhovni sud Sjedninjenih Američkih Država poništio presude kojima je odluka o prekidu trudnoće definisana kao lični izbor žene i bila je zaštićena na ustavnom nivou. Odluka o pravu na abortus sada je stavljena je u ruke saveznih država i njihovih predstavnika, i tera da se zapitamo – da li će abortus postati privilegija bogate manjine?
Odmah nakon presude, 13 saveznih država je pokrenulo usvajanje zakona koji bi zabranili abortus, a slično se očekuje da uradi više od polovine saveznih država. Procena je da će ovom odlukom prekid trudnoće biti otežan ili onemogućen za oko 40 miliona žena u SAD-u.
Posledice su već vidljive – pratimo premeštanje klinika za abortus, pozive na solidarnost i doniranje klinikama i organizacijama.
S obzirom na moć SAD-a i uticaj koji ova država ima na svetsku politiku, ovakva odluka bi za posledice mogla da ima i donošenje sličnih zakona u drugim zemljama. Mediji su već izveštavali o organizacijama u Meksiku i Bangladešu koje su koristile presudu kako bi podržale svoje kampanje, poručujući nam da je bitka koju žene u SAD sada vode važna na globalnom nivou.
Ograničavanje pristupa abortusu ne utiče na broj ovakvih zahvata, ali itekako utiče na njihovu bezbednost – gotovo 45% abortusa koji se izvode širom sveta smatraju se nebezbednim. Osim osude okoline i ugrožavanja privatnosti, strukturalni faktori poput siromaštva, dostupnosti zdravstvenih usluga, kao i priuštivosti kontracepcije su navedeni kao glavni krivci za okretanje manje bezbednim opcijama za prekid trudnoće.
Možemo da zamislimo scenario u SAD – pravo na abortus će zavisiti od prebivališta, zdravstvene infrastrukture i mogućnosti da finansira put i oporavak u drugoj saveznoj državi. Ukratko, prekid trudnoće će još uvek moći da bude privatna odluka, ali samo za bogate porodice.
Iako se ne očekuje da će dolaziti do primene sličnih mera u Srbiji, slučajevi poput problema na koje je Mirela Čavajda nedavno naišla u Hrvatskoj, kao i nesrećni kraj Izabele i Agnješke T iz Poljske nam predstavljaju moguć scenario.
Seksualno obrazovanje u Srbiji još uvek nije obavezno. Zdravstveni sistem pokriva nabavku malog broja kontraceptivnih sredstava i ne postoji pristup besplatnoj kontracepciji za mlade ili ranjive grupe. Predlozi za poboljšanje sistema finansijske pomoći porodici sa decom se u poslednje vreme svode na jednokratna, senzacionalistička rešenja, a sistemske poteškoće poput manjka državnih predškolskih ustanova dodatno opterećuju roditelje, naročito one bez podrške porodice. I pored nagrađivanih slogana za podsticaj nataliteta, parola države ostaje “Snađi se”, a kao jedini oslonac ostajemo upravo jedni drugima.
Solidarna Kuhinja je u prethodnoj nedelji podelila 497 obroka. Na meniju su bili grašak sa piletinom, pasulj i vege bolonjeze, kao i mesni naresci. Zasladili smo se uz 210 porcija mafina i štrudli.
Solidarnost, a ne milostinja!
